Да ли сте чули за ФЕДЕМУС – Фестивал дечјег музичког стваралаштва у Лапову, на ком су учествовала деца из целе Југославије? Да ли сте знали да је то био фестивал толико на гласу да публика није могла да стане у салу? Да ли бисте могли да претпоставите да је био толико успешан да су други желели да га отму?
ФЕДЕМУС је већ од 1975. године установљен при Дому културе. Идеја је поникла у основној школи, говорио је Драган Обрадовић, тадашњи директор Дома културе. Потекла је од настзавника музике Симеона Мишева. Програм музичког васпитања за основне школе предвиђао је учешће талентоване деце на југословенским и републичким конкурсима за музичко стваракаштво – како у области композиције тако и у области вокалног и инструменталног извођења дечијих композиција. Мишев је дошао на идеју да се то искористи, па је 1975. године, у оквиру Лолиних дана, расписан југословенски конкурс за дечије музичко стваралаштво.
Жири ФЕДЕМУС-а, у ком је један од чланова био и Мишев, прегледао би дечје музичке композиције које су приспевале из целе некадашње СФРЈ. Одабрали би 10 – 15 најбољих, а аутори би били позвани да их изведу на фестивалу у Дому културе у Лапову.
Интересовање је било толико да сала Дома културе није могла да прими све оне који су желели да виде и слушају извођаче и композиторе. Током година, Радио Београд би повремено снимао фестивал. Ипак истинска подршка медија као да је изостала, иако је ФЕДЕМУС толико устакласао околину да је Крагујевац покушавао да га преузме, уз оправдање да је фестивал постао превелик за Лапово. Међу водитељима програма могли су се видети познати глумци, па тако једне године и Бранко Коцкица.
Неки од награђених на ФЕДЕМУС-у касније су учествовали на „Међународном фестивалу дететаˮ у Шибенику. Једне године је чувени хрватски диригент и композитор Ђело Јусић, као члан жирија шибеничког фестивала, дошао у Лапово да би послушао најбоље радове.
ФЕДЕМУС је увек отварао Радослав Анђелковић, професор музике, композитор и диригент родом из Лапова. Током година је давао снажну подршку фестивалу.
Без обзира на квалитет фестивала, ФЕДЕМУС није добио довољно подршке од општине, региона и републике. Као да је то усуд свих културних дешавања у лапову, независно од њихове величине и значаја. Сама од себе ова крупна манифестација није могла дуго да опстане и 1981. године се коначно престала да постоји, а три деценије касније нико је се и не сећа. Оптимисти би рекли да такво стање неће потрајати довека.
Аутор текста: Филип Мујковић
Recent Comments